Капела Светог Георгија, Панчево

Капела Св. Георгија на Православном гробљу у Панчеву задужбина је Марије и Лазара Драгичевића, угледних панчевачких добротвора и мецена 19. века. 14. децембра 1853. године Лазар Драгичевић дао је новац СПЦО за зидање капеле на Православном гробљу. План за зидање капеле одобрен је тек 1855. године, када је донета и одлука о будућем сахрањивању чланова породице Драгичевић у крипти капеле. 8. јула 1869. године решено је да се на капели подигне торањ који је 1874. и изграђен по плану панчевачког архитекте Константина Радотића а радове је извео граћевинар Фрањо Бахман. 

Капела Св. Георгија на Православном гробљу у Панчеву је једнобродна грађевина са полукружном апсидом и звоником. Простор је издељен на три травеја, који су на фасади назначени дорским пиластрима са базом. Сокл у висини од 50 цм профилисан је при врху. Прозори на апсиди и бочним зидовима лучно су засведени. Између кровног венца и гејзона на бочним фасадама капеле налази се фриз слепих прозора. Западна фасада прочеља капеле вертикално је расчлањена дорским пиластрима са декоративном плитком рустиком. На бочним странама прочеља у плитким, лучно засведеним нишама налазе се: бочно лево у висини завршетка портала, Св. арханђел Гаврило и бочно десно Св. арханђел Михајло. Ове слике су новијег датума, настале су после радова на капели 1984. године. Изнад портала налази се мермерна плоча са натписом на црквено - словенском са подацима о ктитору, а на олтарској апсиди су натписи са годинама рођења и смрти чланова породице Драгичевић који су до данас сахрањени у крипти капеле. Изнад западне фасаде диже се једноспратни звоник са малим кубетом и четири прозора полукружно засведена. Лево и десно од базе звоника пружају се краци у виду правоугаоника са завршним делом лучно засведеним. Унутрашњост капеле подељена је на припрату, изнад које се уздиже хор, наос са ниским иконостасом и олтарски простор. Иконостас је дрвена преграда са царским и бочним дверима изведеним у дуборезу и позлати. Престоне иконе: Богородица са Христом, уље на платну, 110 х 48 цм и Исус Христос, уље на платну, 110 х 48 цм, уоквирене су дуборезом. Двери: Арханђел Михајло (северне), Благовести (централне), Арханђел Гаврило (јужне), уље на дрвету, 84 х 39,5 цм. Престоне иконе за олтарску преграду у капели дело су Константина Пантелића. Урош Предић је 1907. године за капелу на Православном гробљу у Панчеву насликао три иконе, Св. Ђорђа, Св. Димитрија и Св. Николу. Милан Бутозан (1905-1943), сликар из Панчева, осликао је 1931. унутрашњост капеле. Ово сликарство није сачувано јер су га за време Другог светског рата Немци прекречили и уништили оценивши га као неприкладно сликарство за црквену иконографију. Према подацима из литературе декорисање капеле било је састављено од 28 композиција на 130 м2. Пријем сликарски радова Милана Бутозана извршила је комисија у којој су били Тома Росандић и Мило Милуновић. 

Капела Св. Георгија на Православном гробљу у Панчеву значајан је пример сакралних грађевина мањих димензија. Њен највећи значај је што је задужбина чувене породице Драгичевић која је током 19. века имала велики утицај на привредни и културни живот у Панчеву.

Текст је преузет са сајта opendata.geosrbija.rs