Направи налог
Пријави се
Манастир Војловица, Панчево
Јединствени број зграде: 200321803138
Адреса: Спољностарчевачка улица 199
Насеље: Панчево
Општина: ПАНЧЕВО
Држава: Србија
Ова зграда је непокретно културно добро.
Категорија: непокретно културно добро од изузетног значаја
Број у централном регистру: СК 1424 (веза)
Адреса: Спољностарчевачка улица 199
Насеље: Панчево
Општина: ПАНЧЕВО
Држава: Србија
Ова зграда је непокретно културно добро.
Категорија: непокретно културно добро од изузетног значаја
Број у централном регистру: СК 1424 (веза)
Подаци о катастарској парцели и катастарској општини преузети су из Шифарника кућних бројева 7. децембра 2020. године са Портала отворених података (податке је отворио Републички геодетски завод Србије).
Година изградње: непознато
Опис:
Према предању манастир Војловицу је основао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара пред краја ХIV века, 1393. године. Црква је посвећена арханђелима Михајлу и Гаврилу. Најстарији помен Војловице потиче из 1542. године, заснован је на запису из Зборника Божидара Вуковића штампаног у Венецији 1536-38. године. Црква је сазидана на прелазу из ХIV у ХV век, тада је настао најстарији део цркве - источни део грађевине - олтарски простор, издужени правоугаони певнички простори, централни део - наос, над којим је традиционално кубе осмостраног пресека и истим бројем прозора. Над припратом старијег дела је слепо кубе. У овом облику грађевина је постојала све до прве половине ХVIII века. До веће обнове цркве дошло је за време игумана Пајсија Милутиновића 1752. године. Он је уз данашњу цркву дозидао данашњу предприпрату дужине 6,65 метара. 1796. године дозидани су конаци а црква је украшена изнутра. 1797-1798. године начињен је нови иконостас, а зидови цркве украшени „ликовима светитеља“. Високи звоник са делом нове припрате призидан је уз цркву (Пајсијеву припрату) 1836. године. Приближно из тог времена из 1841. године потиче новоначињени или назидани конак на западној страни. 1890. године на манастирском поседу основана је мала капела над водицом. Коначан изглед зграде манастирских конака добиле су дозиђивањем и преправкама из 1909-1911. године.
Према предању манастир Војловицу је основао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара пред краја ХIV века, 1393. године. Црква је посвећена арханђелима Михајлу и Гаврилу. Најстарији помен Војловице потиче из 1542. године, заснован је на запису из Зборника Божидара Вуковића штампаног у Венецији 1536-38. године. Црква је сазидана на прелазу из ХIV у ХV век, тада је настао најстарији део цркве - источни део грађевине - олтарски простор, издужени правоугаони певнички простори, централни део - наос, над којим је традиционално кубе осмостраног пресека и истим бројем прозора. Над припратом старијег дела је слепо кубе. У овом облику грађевина је постојала све до прве половине ХVIII века. До веће обнове цркве дошло је за време игумана Пајсија Милутиновића 1752. године. Он је уз данашњу цркву дозидао данашњу предприпрату дужине 6,65 метара. 1796. године дозидани су конаци а црква је украшена изнутра. 1797-1798. године начињен је нови иконостас, а зидови цркве украшени „ликовима светитеља“. Високи звоник са делом нове припрате призидан је уз цркву (Пајсијеву припрату) 1836. године. Приближно из тог времена из 1841. године потиче новоначињени или назидани конак на западној страни. 1890. године на манастирском поседу основана је мала капела над водицом. Коначан изглед зграде манастирских конака добиле су дозиђивањем и преправкама из 1909-1911. године.
Црква манастира Војловице је једнородна грађевина, са олтарским простором и издуженим правоугаоним певничким простором на источном делу цркве. Западна фасада има изнад врата мали троугли тимпанон, а са стране два слепа конкавна прозора. Изнад тога су три правоугаона картуша. Изнад сокла су четири пиластра а горе заједнички троугаони тимпанон. Звоник је са пиластрима, кубе је барокно, на њему је година 1922. На северној фасади средњи травеј ужи је од осталих. На припрати је мали прозор и мали елипсоидни прозор. Узидана је и надгробна плоча. Јужна фасада је иста, само има врата. И она има надгробне плоче и један слободан надгробник. Апсида је полукружна с једним прозором. Са стране су правоугаоне певнице. Унутрашњи зидови су украшени јонским пиластрима. На плафону је сликана орнаментика.
Текст је преузет са сајта opendata.geosrbija.rs, а припремио га је Завод за заштиту споменика културе у Панчеву.