Панчевачко писмо које је прелетело Атлантик

Ретки су појединци који у време Интернета и Вајбера користе пошту тј. писмо као средство комуникације. Некада Интернет није постојао, а једини начин да се пошаље порука је било управо писмо. Тако је давне 1948. године једно писмо из Панчева прешло Атлантик и стигло у далеки САД. Прочитајте шта је Милица Недељковић, наставница из Панчева која је живела у Стаљиновој улици бр. 56, поручила свом течи Милану Остојићу у писму које је послато 19.12.1948. године. Велико хвала Марти Брикс која је са нама поделила овај занимљив документ.

„Драги и мили мој течо и остала драга родбино, примила сам пре неколико дана ваше друго писмо, док сам пакет послат августа месеца, као и прво писмо примила раније. Хвала вам на свему. Ја сам била опет доста болесна. Од 1. децембра не радим у школи, јер ми сад нешто оболело срце, а и живци су ми ослабили. Ја знам да бих, када бих моглда да дођем до вас, поред Натана, имала боље услове за лечење. Мој крвни притисак је сувише мали и врло сам малокрвна. Да, млека може да се набави, али је 25-30 динара литра ито увек има и доста воде. За пакет од августа месеца платила сам 475 дин. царине, али је одмах после тог пакета укинута царина на пакете који долазе као поклон.

Ја се јако радујем што се ви још добро држите и поред Вашег слабог здравља. Сеја Вам је писала пре неколико дана. Сада је овде већ. Од оног плиша што сте ми пролетос послали сада правим капут. Нисам могла да дођем до штофа. Писала сам Дари да распита да ли се тамо може набавити ако пошаљем новаца, али се више одавде не може слати новац. То је могло само једно кратко време по 300 дин. (6 долара). Код Даре сам ових дана примила писмо, па и она јавља да не може. Радујем се што је Натан излечио Милицино уво. Ја сам се преселила у други стан. Садашња моја улица се звала Јабучки пут, а сада се зове Стаљинова бр. 56. Ја мислим да се у близини налази Ваша бивша кућа. Не знам тачно у којој сте улици Ви некад овде становали.

Кућа у Улици Димитрија Туцовића бр. 56.

Одавно нисам била код тетка Ангелине и ујка Душе. Тачно сте ви написали да према тетка Лили нису све њене сестре једнако осећале. Наша мама је нас од малена васпитала у духу љубави према целој родбини, а према тетка Лили је осећала већу љубав баш зато што је далеком што је стално желела да је види и као да је сад гледам како чита писмо које је стигло од Вас и плаче. Ни њу нису сви једнако волели и много су је увредили пред смрт и ујка Душа и тетка Ангелина говорећи да се прави да је болесна. Али Бог прашта свима и по делима додељује награду или казну. Радујем се што сте сви добро са здрављем и топло Вас све поздравља уз рукољуб, Ваша Милица.“


Никола Ђорђевић


Датум објављивања:
15.3.2019

Поделите овај текст на друштвеним мрежама: