Како је Змај Јова добио опкладу

Опште је познато да је чика Јова Змај живео и радио у нашем Панчеву. Његова кућа у којој се налазила и лекарска ординација налази се у Улици Жарка Зрењанина бр. 30 (раније Старчевачка улица бр. 1168). Како је Змај имао урођен смисао за шалу, није необично да постоје занимљиве анегдоте које су негде остале забележене и које се преносе с генерације на генерацију. Једна анегдота је пронађена у листу „Време“ бр. 2855 који је објављен 5. децембра 1929. године. Радња је смештена у некадашњој гостионици са преноћиштем „Пеликан“; зграда гостионице се налази у Улици Војводе Петра Бојовића (некадашња Лењинова улица) бр. 12.

Зграда некадашње гостионице „Пеликан“. Извор: Google Maps

„Кад је Чика Јова-Змај био у своје време варошки лекар у Панчеву, стално је пред подне и пред вече свраћао на пиво код „Пеликана“. Гостионичар Јосиповић, отац данашњег генерала Ђуре Јосиповића, услужан и вазда љубазан, умео је своје госте дочекати и угостити, а волео је са њима и сам поразговарати. Његова кавана, недалеко од пристаништа, где лађе стају, била је стара бондручара, сниска, али пространа кућа; но пиво је било изврсно и друштво весело. За Змајевим столом искупљала се панчевачка интелигенција на разговор. Свакога дана искрсне по нека нова шала.

Једнога дана прича Змај Јова своме друштву да је у Панчево стигао један Бачванин, Чудо од човека.
— Па колики је? пита неко од гостију.
Змај Јова диже главу према таваници као да одмерава њено растојање од пода, па ће рећи:
— Пааа... у овој кавани не би се могао исправити.
Пеликан, гостионичар, стоји крај стола и слуша шта Змај Јова прича. И он се умеша у разговор:
— Е, јесте чули госпо'н Јово касти баш сте прекардашили!
Змај понова озбиљно диже главу према таваници:
— Кажем вам, смео бих се кладити, тај се Бачванин не може овде исправити.
Пеликан заврте главом; не може да се уздржи:
— Чествујем вас, госпо'н Јово, али извините, то вам не могу веровати.
— Па да се кладимо, предлаже Змај.
— Пристајем, вели Јосиповић, ја да платим вечеру и пиће за цело друштво, ако тај господин заиста не може да се исправи у мом локалу... и обратно!
— Гилт! узвикује Змај Јова. Вечерас ћу с њим овамо доћи.

Опклада је била утврђена. С вечери су гости код Пеликана нестрпљиво очекивали Змај-Јову и то Чудо од човека. А то чудо био је познати песник и сарадник Змајевог часописа Јавора. Иса Ћирић из Новог Сада. Ћирић је био грбав и погурен — није се могао исправити. Полазећи с њим на пиво код Пеликана Змај му је испричао раније ствар са опкладом. Ћирић је такође био весељак и није се наљутио на ову Змајеву шалу.

Чим су приспели и сели за сто, Змај се обраћа Пеликану смешећи се:
— Драги Јосиповићу, морате дати част... Изгубили сте опкладу.
— Ја? А по чему то, молим? чуди се Пеликан. Извините! Прво доведите овамо то Чудо од човека како ви кажете, па ако не може у мом локалу да се исправи онда...
А Змај Јова пружи руку на Ису Ћирића:
— Па довео сам га... ево га, то је... уверите се и сами може ли се у вашем локалу исправити... извол'те!
Цело друштво прште у гласан смех. Пеликан је морао дати вечеру, јер је опкладу изгубио.“


Никола Ђорђевић


Датум објављивања:
19.10.2018

Поделите овај текст на друштвеним мрежама: